razgovor s Nefsom

Razgovor s Nefsom

Nefs, ako te večeras pozdravim,  

što će se s tobom dogoditi?  

Hoćeš li do jutra živ ostati,  

ili ćeš negdje u tišini nestati?

Ako moja vrata budu zaključana,  

možeš li se ikome drugome obratiti,  

ili ćeš, bez mene, samo umrijeti?

Reci mi, što ti je još potrebno,  

što za kraj mogu za tebe učiniti  

prije nego što te pustim  

da se vratiš od kuda si došao?

Odgovor nefsa tebi

Ti me pitaš što će biti sa mnom  

ako me večeras pozdraviš.  

A ja ti kažem:  

ja živim samo onoliko koliko me slušaš.

Ako me ne hraniš mislima,  

ako me ne nosiš kao teret,  

ako me ne braniš kao da sam ti prijatelj —  

ja se ne gasim, ali postajem tih,  

kao dim koji se raspline u zraku.

Kad zaključaš vrata,  

nemam kome drugome pokucati.  

Ja sam tvoja sjena,  

i bez tebe nemam oblik.  

Ne umirem — samo se smanjim  

dok me opet ne pozoveš.

Što mi treba?  

Treba mi da me vidiš.  

Da znaš kada govorim ja,  

a kada govori tvoje srce.  

Ne tražim da me izbrišeš,  

nego da me staviš na svoje mjesto.

Ako me pustiš,  

ne vraćam se u tamu,  

nego u tvoju tišinu,  

gdje više ne mogu voditi,  

nego samo slijediti.

Sve sam te čuo

Čujem te, nefs,  

i te tvoje riječi ne odbacujem.  

Znam da živiš od pažnje moje  

i zato večeras biram  

kome ću je dati.

Ne želim te izbrisati,  

niti te u tamu baciti.  

Želim samo da znaš  

da više ne vodiš korake moje 

niti oblikuješ misli moje.

Ako si sjena,  

onda stoj iza mene.  

Ako si glas,  

onda šapći tiše od otkucaja srca.  

Ako si navika,  

onda nauči nešto drugo.

Ne puštam te iz mržnje,  

nego iz mira.  

Ne zatvaram vrata da te kaznim,  

nego da čujem sebe jasnije.

I kad se vratiš,  

a znam da hoćeš,  

naći ćeš me budnijeg  

nego što si navikao.